Šta je koronarna  bolest ili ishemijska bolest srca?

Nazivi bolesti već dosta govore. Obično su latinskog ili grčkog porekla. Cor, latinski = srce , ishein grčki = zaustaviti i haima = krv. Koronarni krvni sudovi su arterije srca.

Zbog suženja arterijskih krvnih sudova  nastaje poremećaj krvotoka i nedovoljno snabdevanje srca kiseonikom i hranljivim materijama. Koronarna bolest nastaje zbog ateroskleroze, a manifestuje se kao angina pektoris, infarkt srca ili iznenadna srčana smrt.

Angina pektoris ili stezanje u grudima – od grčkog anho= stežem i latinskog pectus = grudi. Angina pektoris nastaje zbog nesrazmere između potreba i snabdevenosti srca kiseonikom. Manifestuje se bolom u grudima u vidu stezanja, pečenja, pritiska, što je praćeno otežanim disanjem, nedostatkom vazduha, preznojavanjem. Bol traje samo nekoliko minuta, najčešće se javlja kod fizičkog napora, ređe u mirovanju. Pod fizičkim naporom podrazumevamo i šetnju, te se za ove pacijente govori da su „gledači izloga“, jer u toku šetnje, kad dođe bol, moraju da zastanu dok on ne prođe, a to se neretko dešava pred nekim izlogom.

U početku se tegobe javljaju tek pri hodu uz uspon, ili pri penjanju uz stepenice, dok na ravnom nema tegoba. Bol se može javiti i kod velikog uzbuđenja ( stresa, ali i radosti), kao i zbog hladnoće ili posle preobilnog obroka i može da se širi u vilicu, ili u levu ruku, ređe u obe ruke ili među lopatice. Ponekad može da se javi samo mučnina i osećaj pritiska iza grudne kosti. Postoji i tzv. tiha-nema ishemija, kada bol izostaje a javlja se samo osećaj  nedostatka vazduha, ili samo osećaj zamora pri malom fizičkom naporu. Najčešće se to dešava kod dijabetičara. Danas je stav da je šećerna bolest-dijabetes ustvari kardiovaskularna bolest.

Više od polovine pacijenata, koji su dobili infarkt srca navode da prethodno nisu imali tegobe. Zato je preventivni pravovremeni pregled neophodan.

Javite se kardiologu na vreme, saznajte koliki je Vaš kardiovadkularni rizik i naučite kako da smanjite rizik od infarkta srca- čuvajte svoje srce!

 

Piše: Dr med. Anđa Mareš
Specijalista interne medicine kardiolog