Stres je jedan od najbitnijih faktora rizika za bolesti srca i bolesti uopšte.

Reč stres je latinskog porekla od strictue – što znači napet.

Šta se događa u našem telu u  stresnim situacijama?

Aktivira se neuroendokrini sistem.  Naš mozak registruje stres i  aktivira  endokrine žlezde , pre svega  nadbubrežnu žlezdu  koja tada luči u višku : kortizol, adrenalin i nordarenalin. Ovi hormoni su hormoni akcije.

Promene u telu koje se dešavaju pod dejstvom ovih hormona  pripremaju čoveka za situaciju ” Bori se ili beži.” Dolazi do ubrzanja srčanog rada, povećanja krvnog pritiska, većeg dotoka hranljivih materija u mišiće,  oslobađaju se supstance u krvi koje olakšavaju njeno zgrušavanje  ( ako dođe do povrede), pojačava se znojenje da rashladi telo . Sve ove promene su našem pretku koristile, jer je on zaista ili bežao ili se borio.

Savremenom čoveku  poplava izlučenih hormona u krvi , donosi bolest.

Stalna izloženost stresu dovodi do poremećaja dnevno-noćnog ritma kortizola, pa do poremećaja sna, srčanih bolesti : lupanja srca, porasta krvnog pritiska , pa čak i kardiomiopatijje i srčanog udara,  nedostatka energije, smanjenja koncentracije, anksioznosti, depresije, poremećaja varenja , gojaznosti, smanjnjenja imuniteta i podložnost infekcijama, glavobolje, bolova u mišićima i leđima…

Stres je nemoguće izbeći, ali je izvesno da se neki ljudi uspešnije bore sa stresom od drugih.

Da li se to može naučiti ? Možda bi to trebalo učiti u školama, od najranijeg dtinjstva. Suština je kako se prihvataju različite životne situacije i kako upravljati svojim reakcijama i svojim osećanjima. Naravno da je to veoma kompleksno  i nemoguće dovoljno osvetliti u jednom tekstu.

Potrebna je pre svega  spremnost na promenu. Promenu navika.

Kako da smanjimo negativno dejstvo stresa?

Fizička aktivnost – bilo koja vrsta fizičke aktivnosti: hodanje, plivanje, vežbanje, rad u bašti. Tako se smanjuju hormoni stresa i oslobađaju se endorfini koji stvaraju osećaj zadovoljstva  ( endo= unutrašnji  morfijum)

Odvojite u toku dana petnaest minuta samo za sebe.  Imajte vreme za odmor.

Dovoljno spavajte. Dobar san okrepljuje telo. Pred spavanje nemojte gledati televizor, niti u ekran kompjutera. Umirujuće će delovati čitanje knjige. Trudite se da u isto vreme idete na spavanje. Poštujte svoj ritam.

Unosite  laganu hranu kao što je nemasno meso, voće i povrće i dosta tečnosti.

Što se tiče alkohola zaustavite se na jednoj čaši .

Posvetite deo vremena nekom hobiju.

Raznovrsne tehnike meditacije takođe pomažu.

Razgovarajte sa bliskim članom porodice ili prijateljem .

Slušajte muziku . Pokazalo se da klasična muzika deluje lekovito na razna stanja i bolesti. Ali ako ne volite klasičnu, neka to bude muzika koja vam prija. Zvukovi prirode, na primer. U ovom užurbanom tempu, sve ređe smo u prirodi. Odvojite malo vremena i poslušajte zvukove prirode u svom domu, ukoliko nemate vremena za izlet.

Usporite.

Zagrlite voljenu osobu, dete, roditelje, prijatelja. Dodir deluje lekovito.

 

 

Piše:

Dr Anđa Mareš

spec.interne medicine, subspecijalista kardiologije