Mares

/Mares
­

About Mares

This author has not yet filled in any details.
So far Mares has created 4 blog entries.

Treperenje pretkomora – atrijalna fibrilacija

Treperenje pretkomora je najčešći poremećaj ritma, naročito nakon šezdesete godine života. Pacijenti mogu da osećaju nepravilan rad srca, ali  često nemaju nikakvih tegoba. Treperenje pretkomora može da traje nekoliko sekundi, nekoliko minuta, ili časova  i da spontano prestane, te da se javi nakon nekog vremena ponova, ali i da ostane kao trajno stanje, koje se nemože vratiti u normalan ritam.

Stanje je opasno, pre svega zato što povećava opasnost od moždanog udara. Kod treperenja pretkomora, postoji mogućnost da dođe do stvaranja tromba, koji odlaskom u moždanu cirkulaciju može da izazove moždani udar – “šlog”.

Zato je od velikog značaja prevencija, a to je OTKRIVANJE asimptomatske atrijalne fibrilacije. Kako se otkriva ? Potrebno je povremeno uraditi EKG. To je preporuka za sve. Dakle za one koji ne uzimaju lekove i koji se osećaju zdravo, Za one koji osećaju treperenje u grudima, nepravilan rad srca, što pre EKG, a u konsultaciji sa kardiologom i 24-satni EKG- tzv.Holter. Ponekad ni to  nije dovoljno- ponavljanim 24 satnim EKG ne “uhvatimo” atrijalnu fibrilaciju  – nije je bilo tokom ta 24 sata praćenja. Tada postoji mogućnost potkožne implantacije malog uređaja koji pacijent nosi duži period u cilju otkrivanja poremećaja ritma i postavljanja dijagnoze. Pacijenti koji se leče kod kardiologa imaju ritam kontrola jednom u 3-4 meseca, tako da se već prate.

Ovaj poremećaj ritma najčešće se dešava kod onih koji imaju  povišen krvni pritisak, bolest srčanih zalistaka, koronarnu bolest, slabost srca, šećernu bolest, poremećaj rada štitaste žlezde, obstruktivnu bolest pluća,  ali i kod jednog broja pacijenata, koji imaju strukturno zdravo srce, kod kojih  nakon dijagnostike ne nađemo uzrok.

Kako se leći ? Leči se osnovna bolest i poremećaj ritma. Medikamentima prevodimo pacijenta u normalan ritam ili samo održavamo optimalnu srčanu frekvenciju. Treća mogućnost je radiofrekventa ablacija onih mesta u srčanom mišiću odakle se generiše aritmija.

Ranije je cilj terapije bio uspostavljanje normalnog ritma, a danas:  CILJ terapije JE PREVENCIJA MOŽDANOG UDARA.

Da bi se prevenirao moždani udar, daju se lekovi koji smanjuju gustinu krvi. Pacijenti moraju da daju krv na analizu u proseku jednom mesečno, a na početku terapije jednom nedeljno, nakon čega se uspostavlja individualna terapijska šema. Postoje i novi lekovi, kod kojih nije potrebna provera gustine krvi. Iako ne moraju da kontrolišu gustinu krvi, ako piju nove lekove, tzv NOAK ( non vitamin K antagoniste) i ovi pacijenti moraju biti pod redovnom kontrolom lekara, a laboratorijski se povremeno  kontrolišu  uglavnom parametri  bubrežne funkcije i funkcije jetre.

Moždani udar je teška bolest, koja ostavlja veliki invaliditet . Ovo je samo jedan mehanizam njegovog nastanka. Ovo nije samo medicinski problem. Ovo je i problem našeg društva. Potrebna je šira akcija, davanje mesta u sredstvima javnog informisanja ovoj problematici i pokretanje skrininga atrijalne fibrilacije, koji je jednostavan, a to je  EKG snimak.

 

Piše:

Dr Anđa Mareš
specijalista interne medicine – kardiolog

 

May 19th, 2019|

STRES

Stres je jedan od najbitnijih faktora rizika za bolesti srca i bolesti uopšte.

Reč stres je latinskog porekla od strictue – što znači napet.

Šta se događa u našem telu u  stresnim situacijama?

Aktivira se neuroendokrini sistem.  Naš mozak registruje stres i  aktivira  endokrine žlezde , pre svega  nadbubrežnu žlezdu  koja tada luči u višku : kortizol, adrenalin i nordarenalin. Ovi hormoni su hormoni akcije.

Promene u telu koje se dešavaju pod dejstvom ovih hormona  pripremaju čoveka za situaciju ” Bori se ili beži.” Dolazi do ubrzanja srčanog rada, povećanja krvnog pritiska, većeg dotoka hranljivih materija u mišiće,  oslobađaju se supstance u krvi koje olakšavaju njeno zgrušavanje  ( ako dođe do povrede), pojačava se znojenje da rashladi telo . Sve ove promene su našem pretku koristile, jer je on zaista ili bežao ili se borio.

Savremenom čoveku  poplava izlučenih hormona u krvi , donosi bolest.

Stalna izloženost stresu dovodi do poremećaja dnevno-noćnog ritma kortizola, pa do poremećaja sna, srčanih bolesti : lupanja srca, porasta krvnog pritiska , pa čak i kardiomiopatijje i srčanog udara,  nedostatka energije, smanjenja koncentracije, anksioznosti, depresije, poremećaja varenja , gojaznosti, smanjnjenja imuniteta i podložnost infekcijama, glavobolje, bolova u mišićima i leđima…

Stres je nemoguće izbeći, ali je izvesno da se neki ljudi uspešnije bore sa stresom od drugih.

Da li se to može naučiti ? Možda bi to trebalo učiti u školama, od najranijeg dtinjstva. Suština je kako se prihvataju različite životne situacije i kako upravljati svojim reakcijama i svojim osećanjima. Naravno da je to veoma kompleksno  i nemoguće dovoljno osvetliti u jednom tekstu.

Potrebna je pre svega  spremnost na promenu. Promenu navika.

Kako da smanjimo negativno dejstvo stresa?

Fizička aktivnost – bilo koja vrsta fizičke aktivnosti: hodanje, plivanje, vežbanje, rad u bašti. Tako se smanjuju hormoni stresa i oslobađaju se endorfini koji stvaraju osećaj zadovoljstva  ( endo= unutrašnji  morfijum)

Odvojite u toku dana petnaest minuta samo za sebe.  Imajte vreme za odmor.

Dovoljno spavajte. Dobar san okrepljuje telo. Pred spavanje nemojte gledati televizor, niti u ekran kompjutera. Umirujuće će delovati čitanje knjige. Trudite se da u isto vreme idete na spavanje. Poštujte svoj ritam.

Unosite  laganu hranu kao što je nemasno meso, voće i povrće i dosta tečnosti.

Što se tiče alkohola zaustavite se na jednoj čaši .

Posvetite deo vremena nekom hobiju.

Raznovrsne tehnike meditacije takođe pomažu.

Razgovarajte sa bliskim članom porodice ili prijateljem .

Slušajte muziku . Pokazalo se da klasična muzika deluje lekovito na razna stanja i bolesti. Ali ako ne volite klasičnu, neka to bude muzika koja vam prija. Zvukovi prirode, na primer. U ovom užurbanom tempu, sve ređe smo u prirodi. Odvojite malo vremena i poslušajte zvukove prirode u svom domu, ukoliko nemate vremena za izlet.

Usporite.

Zagrlite voljenu osobu, dete, roditelje, prijatelja. Dodir deluje lekovito.

 

 

Piše:

Dr Anđa Mareš

spec.interne medicine, subspecijalista kardiologije

July 23rd, 2018|

Povišen krvni pritisak

Povišen krvni pritisak ili hipertenzija je hronična nezarazna bolest, koja je poprimila razmere epidemije. Pritisak je povišen ako je sistolmi (gornji) pritisak iznad 140 mmHg i dijastolni (donji) iznad 90 mmHg. Moguće je  povećanje samo sistolnog krvnog pritiska, ređe samo dijastolnog.

U oko 95% slučajeva radi se o esencijalnoj hipertenziji, kada ne možemo reći šta je uzrok povišenog pritiska. Više je poznatih faktora koji zajedno mogu da dovedu do porasta krvnog pritiska. To je porodična predispozicija, previše soli u ishrani, gojaznost, povišene masti u krvi, pušenje, preteran unos alkohola, fizička neaktivnost, stres, starost. Hipertenzija kojoj dijagnostikom otkrijemo uzrok-  je takozvana sekundarna hipertenzija, koja nastaje zbog bolesti endokrinih žlezda, stenoze bubrežne arterije, bolesti bubrega ili hipertenzija u trudnoći, hipertenzija kod upotrebe hormonske terapije i još nekih lekova.

Povišen krvni pritisak najčešće ne daje nikakve simptome godinama. Neki pacijenti ipak imaju tegobe: žale se na glavobolju, zujanje u ušima, pritisak u grudima, gušenje, krvarenje iz nosa. Povišen pritisak dovodi do  promena u zidovima svih krvnih sudova i nakon godina do teških posledica koje se manifestuju srčanom slabošću, moždanim udarom ili slabošću bubrega. Zato je važno početi na vreme lečenje, pre no što se jave komplikacije.

Jednom izmeren povišen krvni pritisak ne znači da imate hipertenziju. Potrebno je da se više puta izmeri povišen krvni pritisak u razmaku od nekoliko dana. Dvadesetčetvoročasovno merenje aparatom, “ holter pritiska” je olakšalo postavljanje dijagnoze hipertenzije. Imajući u vidu činjenicu da se krvni pritisak  stalno menja, neko može u toku dana imati više puta normalne vrednosti, al i povišene. Neretko pacijent koji i ne zna da ima povišen krvni pritisak nakon nošenja aparata dobije dijagnozu hipertenzije, jer je broj izmerenih povišenih vrednosti u toku dana ili noći  dovoljan da se počne lečenje. Nakon kompletnog kardiološkog pregleda i laboratorijskih analiza lekar će prepisati lek za hipertenziju. Lečenje hipertenzije je vrlo individualno, što znači da jedan isti lek , nema isti efekat na svakog pacijenta. U našoj sredini manji je broj pacijenata, kod kojih se primenjuje monoterapija, uglavnom moramo kombinovati više lekova za lečenje hipertenzije. Veoma bitno je da se pacijentu objasni značaj nefarmakološke terapije : smanjenje soli u ishrani, svakodnevna fizička aktivnost, smanjenje telesne težine ako je prekomerna, izbegavanje zasićenih masti u ishrani, prestanak pušenja i prekomernog konzumiranja alokohola, smanjenje uticaja stresa.

Terapiju ne treba uzimati, niti menjati dozu samoinicijativno, već samo u dogovoru sa lekarom. Svaki pacijent koji ima dijagnozu povišenog krvnog pritiska treba de se javi kardiologu, da bi se sagledalo da li već ima promena na srcu i krvnim sudovima. Treba imati na umu da su ovo tihe bolesti, da traju niz godina, pre nego što se ispolje dramatično : infarktom srca, srčanom insuficijencijom, moždanim udarom ili zatajenjem bubrega.

Svaki drugi odrasli stanovnik Srbije ima povišen krvni pritisak. U Srbiji mortalitet od  kardiovaskularnih bolesti  je  54% ( uzrok smrti svake druge osobe je bolest srca).

Svetska zdravstvena organizacija i Svetska Federacija za srce su pokrenule projekat “25 by 25” koji ima za cilj smanjenje stope smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti za 25 procenata do 2025. godine, kao i podizanje svesti ljudi o značaju prevencije u bolestima srca .

 
Piše: dr Anđa Mareš, kardiolog

October 29th, 2017|

Koronarna bolest

Šta je koronarna  bolest ili ishemijska bolest srca?

Nazivi bolesti već dosta govore. Obično su latinskog ili grčkog porekla. Cor, latinski = srce , ishein grčki = zaustaviti i haima = krv. Koronarni krvni sudovi su arterije srca.

Zbog suženja arterijskih krvnih sudova  nastaje poremećaj krvotoka i nedovoljno snabdevanje srca kiseonikom i hranljivim materijama. Koronarna bolest nastaje zbog ateroskleroze, a manifestuje se kao angina pektoris, infarkt srca ili iznenadna srčana smrt.

Angina pektoris ili stezanje u grudima – od grčkog anho= stežem i latinskog pectus = grudi. Angina pektoris nastaje zbog nesrazmere između potreba i snabdevenosti srca kiseonikom. Manifestuje se bolom u grudima u vidu stezanja, pečenja, pritiska, što je praćeno otežanim disanjem, nedostatkom vazduha, preznojavanjem. Bol traje samo nekoliko minuta, najčešće se javlja kod fizičkog napora, ređe u mirovanju. Pod fizičkim naporom podrazumevamo i šetnju, te se za ove pacijente govori da su „gledači izloga“, jer u toku šetnje, kad dođe bol, moraju da zastanu dok on ne prođe, a to se neretko dešava pred nekim izlogom.

U početku se tegobe javljaju tek pri hodu uz uspon, ili pri penjanju uz stepenice, dok na ravnom nema tegoba. Bol se može javiti i kod velikog uzbuđenja ( stresa, ali i radosti), kao i zbog hladnoće ili posle preobilnog obroka i može da se širi u vilicu, ili u levu ruku, ređe u obe ruke ili među lopatice. Ponekad može da se javi samo mučnina i osećaj pritiska iza grudne kosti. Postoji i tzv. tiha-nema ishemija, kada bol izostaje a javlja se samo osećaj  nedostatka vazduha, ili samo osećaj zamora pri malom fizičkom naporu. Najčešće se to dešava kod dijabetičara. Danas je stav da je šećerna bolest-dijabetes ustvari kardiovaskularna bolest.

Više od polovine pacijenata, koji su dobili infarkt srca navode da prethodno nisu imali tegobe. Zato je preventivni pravovremeni pregled neophodan.

Javite se kardiologu na vreme, saznajte koliki je Vaš kardiovadkularni rizik i naučite kako da smanjite rizik od infarkta srca- čuvajte svoje srce!

 

Piše: Dr med. Anđa Mareš
Specijalista interne medicine kardiolog

 

April 16th, 2017|