U toku pandemije COVID 19 stalno su nas epidemiolozi upozoravali na značaj prevencije bolesti.

Možda je ovo iskustvo doprinelo da shvatimo značaj prevencije uopšte.

Kardiovaskularne bolesti nisu zarazne, ali odnose najveći broj života. U Srbiji svakih deset minuta se desi jedan smrtni ishod od kardiovaskularnih bolesti. Naročito zabrinjava podatak da je sve veći broj obolelih između 25 i 65. godine starosti, dok su ranije oboljevali uglavnom stariji.

Smanjenjem faktora rizika, možemo prevenirati ove bolesti.

Faktori rizika za ove bolesti su : pušenje, fizička neaktivnost, stres, gojaznost, dijabetes, povišene masti u krvi, hipertenzija, genetska predispozicija.

Nepušači imaju manje šanse za kardiovaskularne bolesti, moždani udar, bolesti perifernih arterija, različite karcinome.

Loše navike u ishrani su veoma značajne. Godinama je najznačajniji uticaj na process ateroskleroze pripisivan povišenom holesterolu. Ministarstvo Amerike za poljoprivredu i ishranu 2016.godine donelo je preporuku da holesterol ne bude ograničavan kao do sada u ishrani. Naime došlo se do novih zaključaka da prosti rafinisani šećeri , dovode do gojaznosti i ateroskleroze. Zaključci su doneti na osnovu praćenja i analiza studija u toku pedeset poslednjih godina. Preporuka se odnosi na zdravu populaciju.

Oni koji imaju manifestnu kardiovaskularnu bolest, koji su imali srčani ili moždani udar i/ili promene na perifernim krvnim sudovima moraju ograničiti holesterol, pa i koristiti lekove za smanjenje holesterola.

Naše stanovništvo ima u osnovi pre svega problem sa povećanim energetskim unosom, a zatim i nepravilanim izborom namirnica, malo povrća i voća u ishrani i velika količina rafinisanih šećera. Kod nas se za onog ko se ugojio kaže “popravio se”, a za onog ko je omršavio da je “propao”.  Sociološko nasleđe treba menjati . I navike. To je zadatak za celo društvo.

Istraživanja su potvrdila da je za kardiovaskularno zdravlje najbolja takozvana mediteranska ishrana. Ona podrazumeva 2 -3 puta nedeljno ribu ( masnu , morsku- kao što je skuša, losos), zatim 400 grama dnevno povrća i voća, ostalih dana u nedelji meso kao što je piletina, ćuretina do 100-150 grama dnevno. Poželjno je dva dana u nedelji ne jesti meso. Do promene je došlo što se tiče preporuke za uzimanje jaja- preporučuje se do 3 jaja nedeljno. Maslinovo ulje se upotrebljava za prelivanje povrća i salata hladno. Mleko i mlečni proizvodi su poželjni u ishrani, ograničenja za masne sireve su smanjena u svetlu nekih novih zapažanja, ali pre svega umerenost u svemu je najbitnija. Treba izbegavati rafinisane šećere, koji se nalaze u industrijskoj hrani, sokovima, energetskim pićima. Ne koristiti trans masti.

U Evropi od zemlje do zemlje različite su preporuke što se tiče alkohola. Generalno smatra se da je čak poželjno 150 ml crnog vina dnevno. Naravno ne više od te količine, jer bi to nosilo rizik za bolest jetre, alkoholizam itd.  Crno vino sadrži antioksidanse. To je prvi put zapaženo u Francuskoj- tzv.” Francuski paradoks”- Francuzi piju vino i jedu sireve, a imaju manje oboljevanje od kardiovaskularnih bolesti u odnosu na druge. Svetski kardiolozi preporučuju i beli luk 1 čen, zatim 30 grama crne čokolade i 15 grama badema ( ili lešnika, oraha). Značajno je i smanjenje soli u ishrani, ne više od 7grama  dnevno za zdrave.

Fizička aktivnost – Fizička aktivnost je značajna za nefarmakološko lečenje povišenog krvnog pritiska, za podizanje nivoa dobrog holesterola, za trošenje glukoze iz krv i  za kontrolu stresa. Poželjno je hodanje brzinom 6-7,5 km/h četrdeset minuta svaki dan.

Kontrola krvnog pritiska je bitna naročito kod onih koji imaju porodičnu predispoziciju, a poželjno je povremeno merenje  ili 24časovni monitoring, jer hipertenzija može biti bez ikakvih simptoma. Promene mogu biti tihe, a događaju se na krvnim sudovima ( srca, mozga, bubrega, oka, perifernim ) i zajedno sa drugim faktorima ubrzavaju proces ateroskleroze.

Ovim merama bi se oboljevanje od kardiovaskularnih bolesti smanjilo za 75%.

Preventivni pregledi su jako važni.

Zemlje Evrope imaju cilj da niko ko je rođen u 21. veku ne oboli od kardiovaskularne bolesti pre 65.godine.

Dobra vest je dakle da prevencijom svako od nas može da unapredi svoje zdravlje, a kad smo zdravi sve drugo je dostižno.

 

 

Piše dr Anđa Mareš specijalista interne medicine, subspecijalista kardiolog