Piše: Dr med. Anđa Mareš

Specijalista interne medicine kardiolog

Ako imate neke znake bolesti, faktore rizika za srčane bolesti, ili ste u porodici imali srčanih bolesnika, trebalo bi  da posetite lekara.

Ukoliko planirate  posetu, korisno je da imate osnovne informacije o dijagnostici.

Prvi korak je razgovor sa lekarom. On će voditi razgovor postavljajući pitanja. Imajte u vidu da je lekar obučen da dobije što više informacija od pacijenta, ali ako mislite da još nešto treba da kažete ili pitate, nemojte se ustručavati. Izaberite lekara sa kojim imate dobru komunikaciju.

Potrebno je da ponesete medicinsku dokumentaciju koju posedujete (laboratorijske analize, rendgen snimke, EKG, izveštaj specijaliste itd.). Razgovor i pregled su samo jedan delić u mozaiku dijagnoze.

Razvoj nauke doneo nam je savremeniju tehniku i aparate, što je poboljšalo dijagnostiku. Ako je reč o kardiovaskularnim bolestima to su EKG aparat, Holteri, ergobicikl ili traka i ehokardiografski aparat. Oni su dragocena pomoć dobro obučenom lekaru. U specijalističkim ordinacijama je uglavnom zastupljena tzv. neinvazivna dijagnostika. U pojedinim slučajevima primenjuje se magnetna rezonanca (MR), kompjuterizovana tomografija (CT) – skener ili scintigrafija srca. Kardiološka invazivna dijagnostika podrazumeva kateterizaciju sa koronarografijom.

EKG je najstarija dijagnostička metoda. U srcu se stvaraju električni impulsi, tokom aktivacije pretkomora i komora. Oni se prenose  do površine tela stvarajući električno polje sa negativnim i pozitivnim potencijalima. Krajem XIX veka prvi put je opisano snimanje potencijala srca. Uvođenje ove metode se vezuje za ime Vilema Ajnthovena, koji je 1924. god. dobio Nobelovu nagradu za medicinu.

Šta je to “Holter EKG”?

Ovaj pregled se ispravno zove kontinuirani dvadesetčetvoročasovni EKG, ali se u svakodnevnom žargonu ustalio naziv ”Holter”. Naziv potiče od prezimena dr Normana Holtera koji je pre više od 50 godina  počeo ispitivanje električne aktivnosti živih organizama u toku kretanja. Godine 1961. primenjen je prvi aparat koji je pratio EKG nekoliko sati, a bio je težak 20 kg. Zahvaljujući razvoju mikroračunara sada je to mali aparat, težak  oko 200 grama. Ovaj aparat nam pomaže da razrešimo subjektivne tegobe pacijenta. Pre svega poremećaje ritma srca i poremećaje provođenja, dalje: sinkope – iznenadne gubitke svesti, ali i za praćenje efekta date terapije. Pacijent vodi “dnevnik” – beleži vreme kad je imao tegobe. Dok lekar analizira ceo snimak i posebnu pažnju obraća na vremenske intervale koje je pacijent označio.

Zapažene su EKG promene i kod osoba koje nisu imale nikakve tegobe (npr. ventrikularna tahikardija – maligni poremećaj ritma, opasan po život; kratke epizode atrijalne fibrilacije – mogućni uzročnici stvaranja tromba koji može izazvati moždani udar).

To nam govori da čak i oni koji nemaju subjektivnih zdravstvenih problema, ukoliko vode računa o svom zdravlju i redovno posećuju lekara, mogu prevenirati fatalne ishode.

Holter krvnog pritiska:

Aparat za ambulatorno dvadesetčetvoročasovno praćenje krvnog pritiska je izuzetno koristan kod pacijenata koji imaju povišen krvni pritisak. Ali je koristan i u dijagnostici kolapsa, sinkope, niskog krvnog pritiska, praćenja krvnog pritiska u toku noći i možda najbitnije, za praćenje efekta date terapije. Na osnovu tog nalaza lekar će povećati ili smanjiti dozu lekova ili promeniti lek. Aparat kontinuirano meri krvni pritisak (na pola časa) ili češće, ako se tako programira.

Ergometrija, test fizičkim opterećenjem na ergobiciklu ili pokretnoj traci, je test koji služi da bismo procenili funkcionalnu sposobnost srca (pa i pluća).

Šta to znači i koje pacijente testiramo? Testiraju se pre svega oni kod kojih postoji sumnja da imaju koronarnu bolest (žale se na bol ili stezanje u grudima, osećaj nedostatka vazduha ili zamor pri maloj fizičkoj aktivnosti), ali i oni koji daju podatak da imaju povišen krvni pritisak i oni koji se žale na poremećaj ritma. Takođe se testiraju i zdravi – oni koji se izlažu većim fizičkim naporima (sportisti, piloti…). Sve vreme dok je pacijent podvrgnut testu, lekar prati na ekranu njegov EKG, u određenim vremenskim intervalima beleži na traku EKG, meri  krvni pritisak i pažljivo prati stanje pacijenta.

Ehokardiografski pregled ili ultrazvuk srca, daje korisne podatke o veličini srčanih šupljina, debljini zidova srca, o zaliscima – valvulama i funkciji srca. Pri pregledu se koristi ultra zvuk – to je zvuk koje ljudsko uho ne čuje i ima frekvenciju veću od 20 000 Hz. Deo tog ultrazvuka se odbija od srčanih struktura i elektroničkom preradom i pojačanjem se pretvara u sliku, koju lekar vidi na ekranu.

Ultrazvukom se mogu pregledati i dostupni krvni sudovi vrata (karotidne i vertebralne arterije), arterije i vene ruku i nogu i aorta – tzv. Doppler krvnih sudova.

Zašto su važni ovi pregledi? Činjenica je da značajno sužena karotidna arterija može potpuno da okludira i tada dolazi do moždanog udara. U proširenim venama može da se stvori tromb i da putem cirkulacije dospe u plućnu cirkulaciju i izazove tromboemboliju pluća – oboljenje koje se često završava fatalno. To su samo neki primeri teških stanja, koja se pravovremenom dijagnozom mogu prevenirati.

Veliki broj pacijenata dobiće adekvatne lekove nakon neinvazivne dijagnostike. Ukoliko lekar zaključi da je potrebna invazivna dijagnostika, pacijenta upućuje u centar gde se ona obavlja.