Blog

/Blog
­

Prevencija kardiovaskularnih bolesti

U toku pandemije COVID 19 stalno su nas epidemiolozi upozoravali na značaj prevencije bolesti.

Možda je ovo iskustvo doprinelo da shvatimo značaj prevencije uopšte.

Kardiovaskularne bolesti nisu zarazne, ali odnose najveći broj života. U Srbiji svakih deset minuta se desi jedan smrtni ishod od kardiovaskularnih bolesti. Naročito zabrinjava podatak da je sve veći broj obolelih između 25 i 65. godine starosti, dok su ranije oboljevali uglavnom stariji.

Smanjenjem faktora rizika, možemo prevenirati ove bolesti.

Faktori rizika za ove bolesti su : pušenje, fizička neaktivnost, stres, gojaznost, dijabetes, povišene masti u krvi, hipertenzija, genetska predispozicija.

Nepušači imaju manje šanse za kardiovaskularne bolesti, moždani udar, bolesti perifernih arterija, različite karcinome.

Loše navike u ishrani su veoma značajne. Godinama je najznačajniji uticaj na process ateroskleroze pripisivan povišenom holesterolu. Ministarstvo Amerike za poljoprivredu i ishranu 2016.godine donelo je preporuku da holesterol ne bude ograničavan kao do sada u ishrani. Naime došlo se do novih zaključaka da prosti rafinisani šećeri , dovode do gojaznosti i ateroskleroze. Zaključci su doneti na osnovu praćenja i analiza studija u toku pedeset poslednjih godina. Preporuka se odnosi na zdravu populaciju.

Oni koji imaju manifestnu kardiovaskularnu bolest, koji su imali srčani ili moždani udar i/ili promene na perifernim krvnim sudovima moraju ograničiti holesterol, pa i koristiti lekove za smanjenje holesterola.

Naše stanovništvo ima u osnovi pre svega problem sa povećanim energetskim unosom, a zatim i nepravilanim izborom namirnica, malo povrća i voća u ishrani i velika količina rafinisanih šećera. Kod nas se za onog ko se ugojio kaže “popravio se”, a za onog ko je omršavio da je “propao”.  Sociološko nasleđe treba menjati . I navike. To je zadatak za celo društvo.

Istraživanja su potvrdila da je za kardiovaskularno zdravlje najbolja takozvana mediteranska ishrana. Ona podrazumeva 2 -3 puta nedeljno ribu ( masnu , morsku- kao što je skuša, losos), zatim 400 grama dnevno povrća i voća, ostalih dana u nedelji meso kao što je piletina, ćuretina do 100-150 grama dnevno. Poželjno je dva dana u nedelji ne jesti meso. Do promene je došlo što se tiče preporuke za uzimanje jaja- preporučuje se do 3 jaja nedeljno. Maslinovo ulje se upotrebljava za prelivanje povrća i salata hladno. Mleko i mlečni proizvodi su poželjni u ishrani, ograničenja za masne sireve su smanjena u svetlu nekih novih zapažanja, ali pre svega umerenost u svemu je najbitnija. Treba izbegavati rafinisane šećere, koji se nalaze u industrijskoj hrani, sokovima, energetskim pićima. Ne koristiti trans masti.

U Evropi od zemlje do zemlje različite su preporuke što se tiče alkohola. Generalno smatra se da je čak poželjno 150 ml crnog vina dnevno. Naravno ne više od te količine, jer bi to nosilo rizik za bolest jetre, alkoholizam itd.  Crno vino sadrži antioksidanse. To je prvi put zapaženo u Francuskoj- tzv.” Francuski paradoks”- Francuzi piju vino i jedu sireve, a imaju manje oboljevanje od kardiovaskularnih bolesti u odnosu na druge. Svetski kardiolozi preporučuju i beli luk 1 čen, zatim 30 grama crne čokolade i 15 grama badema ( ili lešnika, oraha). Značajno je i smanjenje soli u ishrani, ne više od 7grama  dnevno za zdrave.

Fizička aktivnost – Fizička aktivnost je značajna za nefarmakološko lečenje povišenog krvnog pritiska, za podizanje nivoa dobrog holesterola, za trošenje glukoze iz krv i  za kontrolu stresa. Poželjno je hodanje brzinom 6-7,5 km/h četrdeset minuta svaki dan.

Kontrola krvnog pritiska je bitna naročito kod onih koji imaju porodičnu predispoziciju, a poželjno je povremeno merenje  ili 24časovni monitoring, jer hipertenzija može biti bez ikakvih simptoma. Promene mogu biti tihe, a događaju se na krvnim sudovima ( srca, mozga, bubrega, oka, perifernim ) i zajedno sa drugim faktorima ubrzavaju proces ateroskleroze.

Ovim merama bi se oboljevanje od kardiovaskularnih bolesti smanjilo za 75%.

Preventivni pregledi su jako važni.

Zemlje Evrope imaju cilj da niko ko je rođen u 21. veku ne oboli od kardiovaskularne bolesti pre 65.godine.

Dobra vest je dakle da prevencijom svako od nas može da unapredi svoje zdravlje, a kad smo zdravi sve drugo je dostižno.

 

 

Piše dr Anđa Mareš specijalista interne medicine, subspecijalista kardiolog

May 24th, 2020|

U doba pandemije

Poštovani pacijenti,

Svetska Zdravstvena Organizacija je proglasija pandemiju izazvanu corona virusom. Pandemija COVID 19 nametnula nam je nova pravila ponašanja.

U skladu sa preporukama epidemiologa, da smanjimo kontakte, a uzimajući u obzir zabranu kretanja starijim od 65 godina, želim da vas ohrabrim da što lakše prebrodite ovo teško vreme. Mnogi od vas, već niz godina dolaze kod mene, pa pored kardiološke i internističke terapije, mislim da je važno da vam prenesem i neke epidemiološke smernice kako da se ponašate, da zaštitite sebe i svoju porodicu. Kao lekar koga poznajete, kome ste poklonili poverenje i kod koga se lečite, ja vas molim, da preduzmite sve da se  ne inficirate i da ne prenesete virus drugima.

Za sad odložite kontrolne preglede i nemojte ići u zdravstvene ustanove.

Uzimajte preporučenu terapiju.

Ako vam je potrebna konsultacija pozovite mobilni telefon ordinacije.

 

Sve mere se mogu svesti na : Izlazite samo ako je neophodno, držite distancu, perite ruke, sprovodite dezinfekciju.

Sada higijena mora biti pojačana. „Čistoća je pola zdravlja.

Mnogo je preporuka, a najbitnije su:

Pranje ruku:

Pogledajte video kako pravilno da operete ruke i koji delovi ruku ostanu neooprani, ukoliko je pranje površno i kratko. Hemičari kažu da je bolje koristiti čvrsti sapun. Prati 20 sekundi.

Video možete pogledati na sledećem linku –  KAKO PRAVILNO OPRATI RUKE

Odlazak u kupovinu: Distanca je najvažnija, preporuka je 2 m.

Nosite hiruršku masku. Kad je stavite, više je ne dirajte do skidanja, ne dirajte lice. Virus ulazi preko sluzokože nosa, usta, oka.

Kad završite kupovinu skinite rukavice i bacite u kantu ispred prodavnice, ako idete autom,  a ako idete peške ne skidajte rukavice dok ne dođete kući.Očistite bravu automobila alkoholom, ako ste je dirali rukavicama i druge površine koje ste dodirnuli. ( jednu bočicu alkohola držite u autu)

Ispred ulaza u kuću stavite sunđer natopljen rastvorom varekine ili Domestos-a (odnos je 30 ml na 1 l vode (tačnije na 970 ml vode)-voda za pripremu mora biti hladna, jer ako je topla isparenja štetno deluju na disajne puteve).Đonove cipela dezinfikujete na tom sunđeru. Ako imate terasu cipele ostavite na terasi, ako ne onda odmah na samom ulazu. Najbolje je da koristite samo jednu obuću.

Jaknu ostavite na terasi. Operite ruke. Skinete masku i bacite je.(Ovde je bio problem, jer do nedavno nismo imali maske ili smo nosili jednu više puta, a trebalo bi  da  promenimo masku čim se ovlaži.)

Ponova operite ruke, dezinfikujte ih 70% alkoholom, dezinfikujte alkoholom kreditnu karticu, ključeve, telefon. Napominjem da 95% alkohol nije dobar, jer suviše brzo ispari sa površine, a alkoholna pića (rakija, vodka) imaju do 40% alkohola, te takođe nisu dovoljna za dezinfekciju.

Skinite odeću i stavite je u mašinu i odmah je operite. Istuširajte se.

Namirnice koje ste doneli stavite  na hladno i ne dirajte ih do sutra( ja ostavljam u hodniku). Naravno to se ne odnosi na sveže meso i kvarljive namirnice. Ali konzerve, sterilizovano mleko, brašno,ulje..to može odstajati. Kese u kojima ste doneli namirnice bacite.

Različite su preporuke, što se tiče namirnica, odnosno ambalaže u koju su upakovane. Još nije jasno koliko dugo se virus zadržava na površinama ( 3h – 9 h, više ?) Sutradan ako imate alkohola neće štetiti da prebrišete konzerve i plastičnu ambalažu. Ali najvažnije je nakon raspakivanja ambalaže,  oprati ruke.

Nema pouzdanih podataka, za sad, da li se virus zadržava na voću i povrću. Perite ga hladnom tekućom vodom.

„Dome slatki dome“

Terase prebrišite  rastvorom natrijum hipohlorita ( Varekina, Domestos) Pročitajte uputstvo za pripremu- preporuka: pod unutar kuće 20 ml dezinficijensa na 1 l hladne vode ( 980 ml tačnije); za spoljne terase 30 ml na litar vode (tj 970 ml).Provetravajte u toku brisanja, a i inače više puta dnevno provetravajte.

Alkoholom prebrisavajte ono što često dodiruju svi članovi porodice : kvake, šaltere, slavine, upravljače za tv…

Setite se koliko ste puta zaželeli da imate više slobodnog vremena i da se posvetite sebi i svom domu. Iskoristite ovo vreme. Na sigurnom ste, u toplom ste, imate hrane i vode. Nemojte preterano slušati vesti o pandemiji. Slušajte muziku. Čitajte. Kuvajte. Spremajte. Ako imate dvorište pokušajte da uživate u suncu i početku proleća.

Prekinimo ciklus virusa. Prekinućemo, ako ga ne proširimo na druge ljude. Ne izlazite bez potrebe. Ponašajmo se odgovorno, budimo disciplinovani. To dugujemo svojoj deci, svojoj porodici, prijateljima. Izađimo iz ovoga kao bolja ljudska bića.

 

Vaš kardiolog dr Anđa Mareš

April 3rd, 2020|

Koronarna bolest

Šta je koronarna  bolest ili ishemijska bolest srca?

Nazivi bolesti već dosta govore. Obično su latinskog ili grčkog porekla. Cor, latinski = srce , ishein grčki = zaustaviti i haima = krv. Koronarni krvni sudovi su arterije srca.

Zbog suženja arterijskih krvnih sudova  nastaje poremećaj krvotoka i nedovoljno snabdevanje srca kiseonikom i hranljivim materijama. Koronarna bolest nastaje zbog ateroskleroze, a manifestuje se kao angina pektoris, infarkt srca ili iznenadna srčana smrt.

Angina pektoris ili stezanje u grudima – od grčkog anho= stežem i latinskog pectus = grudi. Angina pektoris nastaje zbog nesrazmere između potreba i snabdevenosti srca kiseonikom. Manifestuje se bolom u grudima u vidu stezanja, pečenja, pritiska, što je praćeno otežanim disanjem, nedostatkom vazduha, preznojavanjem. Bol traje samo nekoliko minuta, najčešće se javlja kod fizičkog napora, ređe u mirovanju. Pod fizičkim naporom podrazumevamo i šetnju, te se za ove pacijente govori da su „gledači izloga“, jer u toku šetnje, kad dođe bol, moraju da zastanu dok on ne prođe, a to se neretko dešava pred nekim izlogom.

U početku se tegobe javljaju tek pri hodu uz uspon, ili pri penjanju uz stepenice, dok na ravnom nema tegoba. Bol se može javiti i kod velikog uzbuđenja ( stresa, ali i radosti), kao i zbog hladnoće ili posle preobilnog obroka i može da se širi u vilicu, ili u levu ruku, ređe u obe ruke ili među lopatice. Ponekad može da se javi samo mučnina i osećaj pritiska iza grudne kosti. Postoji i tzv. tiha-nema ishemija, kada bol izostaje a javlja se samo osećaj  nedostatka vazduha, ili samo osećaj zamora pri malom fizičkom naporu. Najčešće se to dešava kod dijabetičara. Danas je stav da je šećerna bolest-dijabetes ustvari kardiovaskularna bolest.

Više od polovine pacijenata, koji su dobili infarkt srca navode da prethodno nisu imali tegobe. Zato je preventivni pravovremeni pregled neophodan.

Javite se kardiologu na vreme, saznajte koliki je Vaš kardiovadkularni rizik i naučite kako da smanjite rizik od infarkta srca- čuvajte svoje srce!

 

Piše: Dr med. Anđa Mareš
Specijalista interne medicine kardiolog

 

April 16th, 2017|

Dijagnoza srčanih bolesti

Piše: Dr med. Anđa Mareš

Specijalista interne medicine kardiolog

Ako imate neke znake bolesti, faktore rizika za srčane bolesti, ili ste u porodici imali srčanih bolesnika, trebalo bi  da posetite lekara.

Ukoliko planirate  posetu, korisno je da imate osnovne informacije o dijagnostici.

Prvi korak je razgovor sa lekarom. On će voditi razgovor postavljajući pitanja. Imajte u vidu da je lekar obučen da dobije što više informacija od pacijenta, ali ako mislite da još nešto treba da kažete ili pitate, nemojte se ustručavati. Izaberite lekara sa kojim imate dobru komunikaciju.

Potrebno je da ponesete medicinsku dokumentaciju koju posedujete (laboratorijske analize, rendgen snimke, EKG, izveštaj specijaliste itd.). Razgovor i pregled su samo jedan delić u mozaiku dijagnoze.

Razvoj nauke doneo nam je savremeniju tehniku i aparate, što je poboljšalo dijagnostiku. Ako je reč o kardiovaskularnim bolestima to su EKG aparat, Holteri, ergobicikl ili traka i ehokardiografski aparat. Oni su dragocena pomoć dobro obučenom lekaru. U specijalističkim ordinacijama je uglavnom zastupljena tzv. neinvazivna dijagnostika. U pojedinim slučajevima primenjuje se magnetna rezonanca (MR), kompjuterizovana tomografija (CT) – skener ili scintigrafija srca. Kardiološka invazivna dijagnostika podrazumeva kateterizaciju sa koronarografijom.

EKG je najstarija dijagnostička metoda. U srcu se stvaraju električni impulsi, tokom aktivacije pretkomora i komora. Oni se prenose  do površine tela stvarajući električno polje sa negativnim i pozitivnim potencijalima. Krajem XIX veka prvi put je opisano snimanje potencijala srca. Uvođenje ove metode se vezuje za ime Vilema Ajnthovena, koji je 1924. god. dobio Nobelovu nagradu za medicinu.

Šta je to “Holter EKG”?

Ovaj pregled se ispravno zove kontinuirani dvadesetčetvoročasovni EKG, ali se u svakodnevnom žargonu ustalio naziv ”Holter”. Naziv potiče od prezimena dr Normana Holtera koji je pre više od 50 godina  počeo ispitivanje električne aktivnosti živih organizama u toku kretanja. Godine 1961. primenjen je prvi aparat koji je pratio EKG nekoliko sati, a bio je težak 20 kg. Zahvaljujući razvoju mikroračunara sada je to mali aparat, težak  oko 200 grama. Ovaj aparat nam pomaže da razrešimo subjektivne tegobe pacijenta. Pre svega poremećaje ritma srca i poremećaje provođenja, dalje: sinkope – iznenadne gubitke svesti, ali i za praćenje efekta date terapije. Pacijent vodi “dnevnik” – beleži vreme kad je imao tegobe. Dok lekar analizira ceo snimak i posebnu pažnju obraća na vremenske intervale koje je pacijent označio.

Zapažene su EKG promene i kod osoba koje nisu imale nikakve tegobe (npr. ventrikularna tahikardija – maligni poremećaj ritma, opasan po život; kratke epizode atrijalne fibrilacije – mogućni uzročnici stvaranja tromba koji može izazvati moždani udar).

To nam govori da čak i oni koji nemaju subjektivnih zdravstvenih problema, ukoliko vode računa o svom zdravlju i redovno posećuju lekara, mogu prevenirati fatalne ishode.

Holter krvnog pritiska:

Aparat za ambulatorno dvadesetčetvoročasovno praćenje krvnog pritiska je izuzetno koristan kod pacijenata koji imaju povišen krvni pritisak. Ali je koristan i u dijagnostici kolapsa, sinkope, niskog krvnog pritiska, praćenja krvnog pritiska u toku noći i možda najbitnije, za praćenje efekta date terapije. Na osnovu tog nalaza lekar će povećati ili smanjiti dozu lekova ili promeniti lek. Aparat kontinuirano meri krvni pritisak (na pola časa) ili češće, ako se tako programira.

Ergometrija, test fizičkim opterećenjem na ergobiciklu ili pokretnoj traci, je test koji služi da bismo procenili funkcionalnu sposobnost srca (pa i pluća).

Šta to znači i koje pacijente testiramo? Testiraju se pre svega oni kod kojih postoji sumnja da imaju koronarnu bolest (žale se na bol ili stezanje u grudima, osećaj nedostatka vazduha ili zamor pri maloj fizičkoj aktivnosti), ali i oni koji daju podatak da imaju povišen krvni pritisak i oni koji se žale na poremećaj ritma. Takođe se testiraju i zdravi – oni koji se izlažu većim fizičkim naporima (sportisti, piloti…). Sve vreme dok je pacijent podvrgnut testu, lekar prati na ekranu njegov EKG, u određenim vremenskim intervalima beleži na traku EKG, meri  krvni pritisak i pažljivo prati stanje pacijenta.

Ehokardiografski pregled ili ultrazvuk srca, daje korisne podatke o veličini srčanih šupljina, debljini zidova srca, o zaliscima – valvulama i funkciji srca. Pri pregledu se koristi ultra zvuk – to je zvuk koje ljudsko uho ne čuje i ima frekvenciju veću od 20 000 Hz. Deo tog ultrazvuka se odbija od srčanih struktura i elektroničkom preradom i pojačanjem se pretvara u sliku, koju lekar vidi na ekranu.

Ultrazvukom se mogu pregledati i dostupni krvni sudovi vrata (karotidne i vertebralne arterije), arterije i vene ruku i nogu i aorta – tzv. Doppler krvnih sudova.

Zašto su važni ovi pregledi? Činjenica je da značajno sužena karotidna arterija može potpuno da okludira i tada dolazi do moždanog udara. U proširenim venama može da se stvori tromb i da putem cirkulacije dospe u plućnu cirkulaciju i izazove tromboemboliju pluća – oboljenje koje se često završava fatalno. To su samo neki primeri teških stanja, koja se pravovremenom dijagnozom mogu prevenirati.

Veliki broj pacijenata dobiće adekvatne lekove nakon neinvazivne dijagnostike. Ukoliko lekar zaključi da je potrebna invazivna dijagnostika, pacijenta upućuje u centar gde se ona obavlja.

April 4th, 2016|

Dijagnoza srčanih bolesti II deo

Piše: Dr med. Anđa Mareš
Specijalista interne medicine kardiolog

Anamneza, klinički pregled, EKG, ehokardiografski pregled, Holter EKG, dvadesetčetvoročasovno merenje krvnog pritiska – Holter krvnog pritiska, ergometrijski test, RTG snimak pluća, ultrazvuk abdomena i laboratorijske analize, u najvećem broju slučajeva su dovoljni za dijagnozu.

Kod sumnje na neke srčane bolesti lekar će uputiti pacijenta na kompjuterizovanu tomografijuCT (skener). Poslednjih godina za pregled koronarnih krvnih sudova, tu je metoda MSCT. Zatim magnetna rezonanca (MR), za iste indikacije kao i CT. Ona je naročito dobra u proceni tzv. kardiomiopatija (primarnih poremećaja srčanog mišića, koji dovode do disfunkcije srca). Razvoj MR i pojava novih generacija aparata u budućnosti će verovatno zameniti kateterizaciju srca.

Nuklearna kardiologija je još jedna značajna neinvazivna metoda za ispitivanje funkcije srca, njegove prokrvljenosti, metabolizma. Radiofarmakološko sredstvo se unosi u cirkulaciju putem intravenske injekcije i tokom ispitivanja ostaje u cirkulaciji, ili se koriste radiofarmaci, koji se nakupljaju u ćelijama srčanog mišića (u miokardu). Gama kamerom spolja se meri radioaktivnost unesene supstance, njeno nakupljanje u pojedinim segmentima srčanog mišića i elektroničkim putem se vrši obrada podataka, koje zatim lekar interpretira.

Kateterizacija srca i koronarografija su invazivne metode. Koriste se u svrhu dalje dijagnostike, ako je potrebno, ili za procenu težine bolesti i planiranja daljeg načina lečenja (stentiranje, operativno ili konzervativno lečenje – farmakološkim sredstvima). U specijalno opremljenim salama za kateterizaciju, u sterilnim uslovima i lokalnoj anesteziji, punkcijom krvnog suda na ruci ili nozi (u predelu prepone), uvodi se kateter u krvni sud. Putem katetera ubrizgava se kontrastno sredstvo u cirkulaciju. U sklopu kateterizacije izvodi se i koronarografija – pregled koronarnih (srčanih) arterija. Interventni kardiolog odmah procenjuje nalaz i vrši ugradnju stenta, ukoliko postoji značajno suženje koronarne arterije, a u težim slučajevima, predlaže se operacija. Ceo postupak se snima, tako da je moguća naknadna dinamička analiza. Kateterizaciju predlaže lekar, a odobrava konzilijum lekara na klinici, nakon pažljive analize potrebne medicinske dokumentacije. Kateterizacija se radi kod sumnje na koronarnu bolest, kod postojanja urođenih i stečenih srčanih mana, bolesti srčanih zalistaka (valvula), kardiomiopatija. Ovim pregledom dobijaju se značajne informacije o anatomiji, funkciji srčanog mišića, pritiscima u pojedinim segmentima cirkulacije, stanju srčanih zalistaka, koronarnih krvnih sudova. Ovo je naravno vrlo pojednostavljen prikaz ove tehnike, ali to je suština.

Kolika je radoznalost, inventivnost i hrabrost potrebna da bi se otišlo korak dalje i koliko je pojedinac značajan za to, govori istorija medicine. Ona je zauvek zabeležila da je dr Varner Forsman u malom nemačkom gradiću, Ebersvaldu, 1929. godine izveo prvu kateterizaciju srca. Doktor Forsman je sam sebi, kroz venu na ruci, plasirao urinarni kateter u desnu pretkomoru i spustio se sprat niže kod svojih kolega, rendgenologa, koji su mu napravili RTG snimak. Taj snimak srca sa urinarnim kateterom u desnoj pretkomori i danas se pokazuje na lekarskim kongresima, pored fotografije ovog neverovatnog doktora. Zajedno sa Amerikancima Ričardsom i Kojnandom, koji su radili na usavršavanju njegove metode i ispitivanju plućne cirkulacije, dr V. Forsman je dobio Nobelovu nagradu 1956. godine.

April 4th, 2016|