Treperenje pretkomora je najčešći poremećaj ritma, naročito nakon šezdesete godine života. Pacijenti mogu da osećaju nepravilan rad srca, ali  često nemaju nikakvih tegoba. Treperenje pretkomora može da traje nekoliko sekundi, nekoliko minuta, ili časova  i da spontano prestane, te da se javi nakon nekog vremena ponova, ali i da ostane kao trajno stanje, koje se nemože vratiti u normalan ritam.

Stanje je opasno, pre svega zato što povećava opasnost od moždanog udara. Kod treperenja pretkomora, postoji mogućnost da dođe do stvaranja tromba, koji odlaskom u moždanu cirkulaciju može da izazove moždani udar – “šlog”.

Zato je od velikog značaja prevencija, a to je OTKRIVANJE asimptomatske atrijalne fibrilacije. Kako se otkriva ? Potrebno je povremeno uraditi EKG. To je preporuka za sve. Dakle za one koji ne uzimaju lekove i koji se osećaju zdravo, Za one koji osećaju treperenje u grudima, nepravilan rad srca, što pre EKG, a u konsultaciji sa kardiologom i 24-satni EKG- tzv.Holter. Ponekad ni to  nije dovoljno- ponavljanim 24 satnim EKG ne “uhvatimo” atrijalnu fibrilaciju  – nije je bilo tokom ta 24 sata praćenja. Tada postoji mogućnost potkožne implantacije malog uređaja koji pacijent nosi duži period u cilju otkrivanja poremećaja ritma i postavljanja dijagnoze. Pacijenti koji se leče kod kardiologa imaju ritam kontrola jednom u 3-4 meseca, tako da se već prate.

Ovaj poremećaj ritma najčešće se dešava kod onih koji imaju  povišen krvni pritisak, bolest srčanih zalistaka, koronarnu bolest, slabost srca, šećernu bolest, poremećaj rada štitaste žlezde, obstruktivnu bolest pluća,  ali i kod jednog broja pacijenata, koji imaju strukturno zdravo srce, kod kojih  nakon dijagnostike ne nađemo uzrok.

Kako se leći ? Leči se osnovna bolest i poremećaj ritma. Medikamentima prevodimo pacijenta u normalan ritam ili samo održavamo optimalnu srčanu frekvenciju. Treća mogućnost je radiofrekventa ablacija onih mesta u srčanom mišiću odakle se generiše aritmija.

Ranije je cilj terapije bio uspostavljanje normalnog ritma, a danas:  CILJ terapije JE PREVENCIJA MOŽDANOG UDARA.

Da bi se prevenirao moždani udar, daju se lekovi koji smanjuju gustinu krvi. Pacijenti moraju da daju krv na analizu u proseku jednom mesečno, a na početku terapije jednom nedeljno, nakon čega se uspostavlja individualna terapijska šema. Postoje i novi lekovi, kod kojih nije potrebna provera gustine krvi. Iako ne moraju da kontrolišu gustinu krvi, ako piju nove lekove, tzv NOAK ( non vitamin K antagoniste) i ovi pacijenti moraju biti pod redovnom kontrolom lekara, a laboratorijski se povremeno  kontrolišu  uglavnom parametri  bubrežne funkcije i funkcije jetre.

Moždani udar je teška bolest, koja ostavlja veliki invaliditet . Ovo je samo jedan mehanizam njegovog nastanka. Ovo nije samo medicinski problem. Ovo je i problem našeg društva. Potrebna je šira akcija, davanje mesta u sredstvima javnog informisanja ovoj problematici i pokretanje skrininga atrijalne fibrilacije, koji je jednostavan, a to je  EKG snimak.

 

Piše:

Dr Anđa Mareš
specijalista interne medicine – kardiolog